Mesec i ja,
Kad sam bio mali JA,..
... covek na mesecu,.. Te godine tog Jula svi su cekali da se ljudi iskrcaju na Mesec. Pogledi ljudi su bili visoko ka nebu ne bi li videli kako covek mase sa Meseca... I Zvezde su nekako jace bacale svetlost,.. Mesec je bio u centru paznje cele planete,... Rekli su:" Ovo je mali korak za coveka a veliki za covecanstvo,.." A rodio sam se da rodio sam se bas tako samo trenutak koji dan pre toga,... zurio sam da izadjem i vidim ono o cemu sam samo slusao:" Coveka na Mesecu preko crno belog TV-a marke Atlas!" A ponekad pomislim da nisu i Doktori zurili da ne bi morali da rade bas tog dana tog Jula,...??? Sva sreca te mi nisu dali ime kao: Mesecar, Covek sa Meseca,... Cini mi se i dan danas da me privlaci sjaj Zvezda. Da kad hodam gledam gore,...ali to postaje sve opasnije sve se vise kradu poklopci od sahtova a i sve je vise kerece kaake! Nekako me sila Zemljine teze ne privlaci,. Mastam svakog dana o vrhovima planina ,..privlaci me Runolist a ne smem ga brati! Nebo sam dodirnuo pevusim,... A jednog dana mozda prosetam Mesecom onako u skokovima. Cekam da otvore redovnu liniju za turiste i neke last minute aranzmane,..? A taj TV marke Atlas u koga su svi buljili tog dana a mene ukakanog ostavili u kreveticu da lezim, kmecim i gledam u plafon,..mastajuci o Mesecu,... TV Atlas sam nekoliko godina kasnije kao malo hiper aktivno dete rastavio otvorio da vidim te lepe tete koje su bile uvek na ekranu,..Al sam doziveo svoje prvo razocarenje,... Moje prvo secanje iz bebecih dana,..koje su neki stariji malo prepravili i pricali mi kao da ja nisam bio prisutan i razumeo i kao mali? Godinama kasnije sam dolazio u Novi Sad i uvek video na ulici jednog coveka koji nije stario,..Bio je mrsav sa dugom sedom prljavom bradicom sa sjajem u ocima sa nadom ,.. Oko vrata je imao kanapce i reklamu okacenu preko grudi,.. pisalo je nesto kao da je on izabran jedini sa ovih prostora da se vine prema Mesecu,... Taj covek zvao sam ga Meseceva senka je imao preko ramena uvek neku otrcanu torbicu,.. cekao je svoj dan da ga pozovu,.. odrzavao je kondiciju stalno je setao,... Decenije su prosle. Opet sam u svom gradu video sam i njega. Moj razocaran pogled prema njegovim grudima,...Nije vise bilo teksta o jednom Coveku o mom Coveku, Mesecevoj Senci,.... Ne znam zasto mu nisam prisao, zaustavio ga i samo pogledom pitao ,..? Ne znam mozda je i imao svu onu opremu i tekst,...? Ali trebao sam mu prici i kazati mu:"Mastao sam da idem sa Vama na put,.." A bio je moj prvi Idol? A bio je moja prva zvezda padalica moje prvo razocarenje u svet odraslih.. Ne znam mozda sam i pogresio sa velikim ocima deteta??? Secate li se prvog saznanja o odrastanju,... prvih secanja o svetu okolo,...???