среда, 08. април 2009.

HEIMAT,
dunavski svaba
a zasto samo te stare zapustene svapske kuce ,..sa chelom prema ulici uskim vratancima zardjalom kvakom koja bas i ne radi iz prve, sarke popustile, sunce i kise odavno oljuskale farbu sa drveta a prag kao i kuca sva se nesto najerila a bila je od cerpica. Ispred kuce oraj,.. Dupli ulicni prozori prvi se prema ulici otvarao a drugi prema unutra prljavo belo sive boje,.. Pogled na prvi deo prasnjavog dvorista i gong ,..Ulazilo se pravo kroz srednju sobu koja je bila i radna imala je rasklimani sto oko kojeg se okupljala familija,.. jela, pravila planove,... stolice nisu sve cele,..tu levo od vrata bio je i neki lavor na nekom cudnom postolju kao i bokal, negde pored duboke crne cizme... na zidu te sobe jos tragovi mustri nekog starog valjka i sat federas koji je otkucavao uvek kad treba,... levo je bila jedna soba a desno druga spavaca,... onaj veliki bracni krevet sa furnirom od oraha i ogromnim stranicama,... i dvokrilni orman sa rezbarijama u alt deutsch stilu,..... U donjem delu dvorista je bilo,... i izlaz prema njivi,... Tako ti moj gospodine, izgleda danas selo u Vojvodini kazem mu,.. A seca se dunavski svaba kao mali se igrao u jednoj takvoj kuci. Secao se i malih komsija srba,.. A imao je on i zenu umrla je. Sin negde za poslom, cuju se,..cerka udata za nekog gastarbajtera, zive svoj zivot.,.... Onda su usred noci dosli nemacki vojnici i rekli polazak,..penjite se,.. dolaze partizani,...A on je bio samo dete. Nikad nije posetio kucu u kojoj se rodio i on i njegov otac,..A voleo je da slusa price o Heimat-u a voleo je i Dunav,.. Eh, da mi je neka fotografija iz detinjstva uzdisao je samo fotografija,.. Imao je der Kiosk prodavao suvenire i nikog iz juge nije mrzeo. Ali vreme to prokleto brzo vreme,... Umro je a nije video svoju domovinu svoj Heimat.

1 коментар: